О Нишу

Историја града

Ниш - царски град, вилинград, град на сновима, вечита тајна... Град богате прошлости и често, неизвесне будућности. Град „мерака“ и „мераклија“, традиционалног гостопримства, град-домаћин бројних фестивала, универзитетски центар, раскрсница путева, капија Истока и капија Запада.

О постојању насеља у праисторији на овом подручју сведоче археолошка налазишта. Забележено је да је један војник 1878. изнад тврђавског моста ископао секиру-чекић од балзата дугу 153mm, друга секира од истог материјала, грубље израде, нађена је код старих гробова поред Ниша, а кремена тестера код Врежине. Ови проналасци датирају из периода од 4000 година пре н.е.

О градском насељу у доба Келта у трећем веку пре н.е. сведоче историјски извори. У процесу насељавања Балкана једно келтско племе одлучило је да се задржи на обалама реке Нишаве. Били су задивљени лепотом реке, зеленилом котлине и заносним планинама. Легенда каже да су се Келти обратили боговима за помоћ да сачувају свој град који је због лепоте често био мета напада љубоморних племена.

Богови су, према легенди, послали виле које су после сваког напада обнављале зидине, куле, тргове и улице. Келти су, у знак захвалности, реку која је била извор живота града назвали „Вилина река – Naisa“, а град „Вилин град – Navissos“.

У делу „Краљевина Србија“ Милан Ђ. Милићевић наводи легенду о настанку Ниша коју је чуо од локалног становништва. Легенда каже да су постојали брат и сестра, Ниша и Вида. Очевина им је била од Мораве до Дунава. Поделили су је тако што је Ниша узео Понишавље и Поморавље, а Вида Подунавље. Ниша је на Нишави, између Виника и Горице, саградио Ниш, а Вида на Дунаву Видин.

Константин Велики - Ниш
Више о историји

Историја града

Ниш - царски град, вилинград, град на сновима, вечита тајна... Град богате прошлости и често, неизвесне будућности. Град „мерака“ и „мераклија“, традиционалног гостопримства, град-домаћин бројних фестивала, универзитетски центар, раскрсница путева, капија Истока и капија Запада.

О постојању насеља у праисторији на овом подручју сведоче археолошка налазишта. Забележено је да је један војник 1878. изнад тврђавског моста ископао секиру-чекић од балзата дугу 153mm, друга секира од истог материјала, грубље израде, нађена је код старих гробова поред Ниша, а кремена тестера код Врежине. Ови проналасци датирају из периода од 4000 година пре н.е.

О градском насељу у доба Келта у трећем веку пре н.е. сведоче историјски извори. У процесу насељавања Балкана једно келтско племе одлучило је да се задржи на обалама реке Нишаве. Били су задивљени лепотом реке, зеленилом котлине и заносним планинама. Легенда каже да су се Келти обратили боговима за помоћ да сачувају свој град који је због лепоте често био мета напада љубоморних племена.

Богови су, према легенди, послали виле које су после сваког напада обнављале зидине, куле, тргове и улице. Келти су, у знак захвалности, реку која је била извор живота града назвали „Вилина река – Naisa“, а град „Вилин град – Navissos“.

У делу „Краљевина Србија“ Милан Ђ. Милићевић наводи легенду о настанку Ниша коју је чуо од локалног становништва. Легенда каже да су постојали брат и сестра, Ниша и Вида. Очевина им је била од Мораве до Дунава. Поделили су је тако што је Ниша узео Понишавље и Поморавље, а Вида Подунавље. Ниша је на Нишави, између Виника и Горице, саградио Ниш, а Вида на Дунаву Видин.

У Нишу, римском Наисусу, се родио римски цар Флавије Валерије Константин 274. године. Свој родни град је унапредио у важан војни, административни и економски центар и разматрао могућност да га учини престоницом. Многе важне одлуке донео је боравећи у својој резиденцији  Медијани. У време Константинових наследника, 441.године, Ниш су разорили Хуни предвођени краљем Атилом, а обновио га је византијски цар Јустинијан. Словени су почели насељавање Ниша 540. године, а у 10. веку град је  пао под власт бугарског цара Симеона.

У каснијој српској историји, у 12. веку, у време успостављања српске државе у Нишу је склопљен савез византијског цара и српског жупана Стефана Немање. У Нишу, у порти Пантелејске цркве, састали су се и велики жупан Стефан Немања и немачки цар Фридрих Барбароса. Након славног успона српске државе у време цара Душана Силног уследио је раскол царства, а Ниш се нашао на директном удару османлијских освајача. Велики османски султан Мурат је одлучио да нападне Ниш. Посматрајући град са узвишице је рекао да му утврђење личи на „накострешеног змаја“. Било је потребно османском султану двадесет и пет дана опсаде да освоји град 1385. године. У време српске деспотовине Ниш је краткотрајно био под влашћу Бранковића и 1448. пада под османску власт. Након тога наступило је вишевековно ропство Ниша. У време Аустро-турских ратова град је био поприште великих борби и у неколико наврата прелазио из руке једних у руке других освајача.

Док је трајала Српска револуција, Ниш је био захваћен великим борбама у време Првог српског устанка. У околини Ниша 1809. одиграла се Чегарска битка у којој је отпор Турцима пружио храбри војвода Стеван Синђелић. Српском храброшћу и отпором и неочекиваним губицима понижен Хуршид паша је подигао ,са циљем застрашивања и опомене, јединствену грађевину у свету – Ћеле кулу. Овај симбол слободе, отпора и борбе Србима је донео нову снагу за борбу и пробудио инат који је одржао Нишлије у наредним годинама пуним искушења.

Ослобођење од Турака је  Нишу  донео млади кнез Милан Обреновић 11.јануара 1878. године. О славним борбама за ослобођење сведочи и споменик у центру града који је и данас омиљено место окупљања Нишлија, који се увек налазе „код коња“ често духовито занемарујући коњаника, кнеза/краља Милана Обреновића, Обреновићева улица је омиљено градско шеталиште.  Сем слободе краљ Милан Обреновић је Нишу донео и железничку пругу, телефон, школе и учене људе. Ниш је постао модеран град у коме се, још увек, у траговима осећао утицај прошлих времена, духовито приказан у делима нишког професора Стевана Сремца по коме назив носи Прва нишка гимназија.

У Нишу је председник владе Краљевине Србије, Никола Пашић, добио телеграм из Беча о објави рата. У време Великог рата Ниш је постао ратна престоница и ту је објављена и решеност Србије да се бори до слободе и стварања заједничке државе Јужних Словена. У времену између два светска рата у оквиру Краљевине Југославије Ниш је доживео препород, добио позориште и аеродром, а руске архитекте су пројектовале нове зграде. Ниш је имао у том периоду око 25000 становника, 11 срезова и два округа. 

Ниш је доживео велика страдања у време Другог светског рата од немачких и савезничких бомби. Стратешки важан положај Ниша, на раскрсници путева који воде ка Грчкој, немачке окупаторе је навео да овде 1941. оснују Фелдкомандатуру 809. као главни окупациони орган. У оквиру нацистичког терора формиран је концентрациони логор на Црвеном Крсту из кога су хиљаде заробљеника одвођени на стрељање на Бубњу. Ниш је ослобођен 14. октобра 1944. године од стране Црвене армије и партизана. 

У другој половини двадесетог века, у миру, Ниш је наставио свој развој и постао административни, политички, привредни и културни центар тог дела СФР Југославије.  Обележило га је деловање песника Бранка Миљковића, победе фудбалског клуба „Раднички“, музика  бендова „Лутајућа срца“ „Галија“ „Кербер“ и Шабана Бајрамовића, организација Филмских сусрета.

Историјски локалитети

Ниш је један од најстаријих градова у Европи, о чему сведоче бројна историјска налазишта на његовој територији: Медиана, Нишка тврђава, Ћеле кула, Чегар, Казанџијско сокаче, Споменик ослободиоцима Ниша, Логор "Црвени крст", Спомен-парк Бубањ, као и праисторијска налазишта Бубањ и Велика хумска чука. Вреди посетити и природне лепоте околине града: Сићевачку клисуру, Јелашничку клисуру, Бојанине воде, Каменички вис и Церјанску пећину.

Медијана

Медијана

Медијана је данас археолошки парк у источном делу Ниша, на путу за Hишку Бању. У време владавине цара Константина Великог била је насеље или комплекс резиденција и велико пољопривредно газдинство...

Даље
Медијана

Медијана

Медијана је данас археолошки парк у источном делу Ниша, на путу за Hишку Бању. У време владавине цара Константина Великог била је насеље или комплекс резиденција и велико пољопривредно газдинство. 

Резиденција римских царева – Медијана је подигнута на равном терену, на простору који захвата преко 40 хектара, на високој обали мало даље од реке, у подножју јужних брегова који окружују нишку котлину, у близини извора термалних вода. Једна улица у смеру исток-запад водила је уз јужну страну виле са перистилом и житнице удаљене од ње стотинак метара. Средишњи простор заузима  вила са перистилом, нимфејом и термама; западно од ње је житница, а нешто северније пространа зграда са октогоналном и кружном просторијом.   

Јужно од виле су остаци водоторња, док су у међупростору регистровани трагови више вила и привредних објеката. Водоторањ који је снабдевао водом Медијану био је изузетно напредан за тај период. Уз помоћ оловних цеви вода је стизала до вила и пунила резервоаре система за наводњавање њива и житница. Други део водоводног система доводио је топлу, лековиту воду из Нишке Бање.

Карактеристично је да се луксузне грађевине од тврдог материјала са стубовима, декорисане мермерним облогама, мозаицима и фрескама, концентришу углавном око централне виле са перистилом, док су привредни објекти смештени од житнице на запад, према Наису.

На простору Медијане откривени су остаци две цркве из четвртог века са мозаиком који приказује Христов монограм. Сем Константина Медијана је била привремена резиденција још шесторице римских царева.

Медијана је проглашена 1981. године за „Културно добро од изузетног значаја“.
 

Ћеле кула

Ћеле кула

Ћеле- кула је споменик који представља кулу сачињену од 952 лобање српских устаника погинулих 31. маја 1809. у боју на Чегру. Јединствен је споменик такве врсте у свету...

Даље
Ћеле кула

Ћеле кула

Ћеле- кула је споменик који представља кулу сачињену од 952 лобање српских устаника погинулих 31. маја 1809. у боју на Чегру. Јединствен је споменик такве врсте у свету.

У бици на Чегру, 31. маја 1809. Турци су напали шанац којим је командовао Стеван Синђелић. Битка се водила током целог дана. Срби су више пута одбијали турске нападе, али код шестог напада српска одбрана је попустила под налетом бројно надмоћнијег непријатеља. Синђелић је донео одлуку да пуца у складиште барута и изазвао је експлозију у којој су погинули сви српски борци и велики број Турака.

Сматра се да је погинуло око три хиљаде Срба и два пута више Турака.

Турски заповедник, Хуршид паша наредио је да се на  путу ка Цариграду подигне кула од лобања српских бораца. Подигнута је кула на четвороугаоној основи, висока око три метра, имала је 56 редова са по 17 лобања. Временом се број лобања смањио јер су Нишлије вадиле лобање и сахрањивале их по хришћанским обичајима. Неки су лобање односили јер су веровали да имају магијске моћи и моћи исцељења.  Француски песник и академик Алфонс де Ламартин је 1833. посетио овај споменик и исказао велико поштовање према храбрости и жртви српских бораца и истакао да су „ове одсечене главе постале темељ независности српске отаџбине...“.

Над кулом је 1892. подигнута капела која чува преосталих 58 лобања. Аутор капеле је архитекта Димитрије Т. Лек.

Тврђава

Тврђава

Нишка тврђава је најзначајнији споменик у Нишу и налази се у централном подручју града Ниша. Налази се на левој обали реке Нишаве и садржи  доказе постојања насеља у дугом периоду од два миленијума...

Даље
Тврђава

Тврђава

Нишка тврђава је најзначајнији споменик у Нишу и налази се у централном подручју града Ниша.

Налази се на левој обали реке Нишаве и садржи  доказе постојања насеља у дугом периоду од два миленијума. Данас видљиво турско утврђење изграђено је у првим деценијама 18. века, у периоду од 1719. до 1723. Саграђена је на остацима античког, византијског и средњовековног утврђења. Има полигоналну основу са осам бастионих тераса и четири велике капије. Налази се на површини од 22 хектара.

Данас постоје добро очуване камене зидине, јужна Стамбол капија, западна Београдска капија, видљиви су остаци северне Видин капије и југоисточне Јагодинске капије. Један од најзначајнијих археолошких проналазака из тврђаве је бронзана глава цара Константина.

У унутрашњости тврђаве налазе се уметнички павиљон, летња позорница- саграђена 1959. где се одржавају Хорске свечаности, џез фестивал Нишвил и Фестивал глумачких остварења, Бали бегова џамија, Пашин конак, споменик кнезу Милану Обреновићу, спомен костурница, лапидаријум, архив града Ниша...

Споменик на Чегру

Споменик на Чегру

Место на коме се одиграла битка на Чегру обележено је први пут натписом 4.јула 1878. који је у славу јунаштва српских бораца поставио кнез Милан Обреновић...

Даље
Споменик на Чегру

Споменик на Чегру

Место на коме се одиграла битка на Чегру обележено је први пут натписом 4.јула 1878. који је у славу јунаштва српских бораца поставио кнез Милан Обреновић. Данашњи споменик у облику куле – симбола војног утврђења подигнут је поводом педесетогодишњице ослобођења Ниша од Турака 1. јуна 1927. У полукружној ниши споменика на Чегру постављено је бронзано попрсје војводе Стевана Синђелића.

Ниш данас

Ниш данас

Град Ниш је један од најстаријих градова на Балкану. Налази се у Нишкој котлини уз ушће Нишаве у Јужну Мораву на 43°19′ северне географске ширине и 21°54′ источне географске дужине. Код споменика у центру града надморска висина је 194m, највиша тачка је на Сувој планини 1523m, а најнижа код Трупала 173m. Подручје града захвата површину од 596,71 квадратних километара и од 2004. је подељен на  пет општина: Палилула, Пантелеј, Медијана, Црвени Крст и Нишка Бања са 68 приградских и сеоских насеља. Административни је центар Нишавског округа и регионални центар југоисточне Србије. Према попису из 2011. на подручју Града Ниша живело је 260 237 становника и по томе је Ниш трећи по величини град у Србији.

Налази се на раскрсници најважнијих балканских и европских саобраћајних праваца. Магистрални правац који води са севера, долином Мораве из правца Београда у Нишу се рачва на правац ка југу, долином Вардара према Солуну и Атини, и правац ка истоку, долином Нишаве и Марице према Софији, Истанбулу и Блиском Истоку. У Нишу се одвајају и путеви ка северозападу према Зајечару, Кладову и Темишвару и ка југозападу према Јадранском мору.

Ниш је индустријски и туристички центар од националног значаја. Саобраћајна инфраструктура га чини раскрсницом копненог и ваздушног саобраћаја и због тога што се на његовој територији налази међународни аеродром „Константин Велики“. Важан је привредни, здравствени, универзитетски, културни, верски, спортски и политички центар југоисточне Србије. Нишки универзитет, основан 1965. године има 13 факултета и око 30 000 студената. Ниш је седиште Нишке епархије Српске православне цркве.

Галерија слика