О нама

Историја - Кафана Код Рајка некад

Историја

Наша прича почиње 2002 године.

Газда Рајко августа отвара врата своје скромне кафане са само 3 стола, са циљем да гостима пружи врхунски квалитет и задовољи њихове гурманске захтеве.

Уз константан труд, рад и контролу квалитета власника и његове породице, кафана код Рајка већ у првим данима почиње да буде препознатљива као место где се квалитетно и добро једе.

О кафанама

Историја

Не зна се ко је геније који је измислио кафану, али се зна да је кафана настала у Меки у 15. веку, а онда су Османлије освајајући Европу градиле караван сараје, ханове и "куће у којима се пије кафа". Име јој потиче од турске речи кахвехане што је преузето из арапског и персијског (кафа) и кхане (кућа).

Годину дана пошто је Београд предат султану Сулејману Величанственом (28. августа 1521), негде на Дорћолу почела је да ради прва кафана где су се служили само црна кафа, наргиле и чибуци. По документима о потоњим турским кафанама, може се претпоставити да је то била просторија у којој могло да се окупи већи број људи, без столова, прекривена шареним ћилимима.

Постоји оправдана сумња да је прва кафана на Балкану могла да буде у Београду. Неки истраживачи тврде да су Турци, на путу ка Београду, свакако морали прво да направе такво место прво у Нишу и то управогде се сада налази Казанџијско сокаче и наша Кафана код Рајка. Ово место је било тик уз спољни шанац којим је текао рукавац Нишаве, а користио се као технички канал са текућом водом. У непосредној близини ове кафане је традиционално клана стока, па су ту до скора био низ касапница. Управо овде је морала да се налази и прва кафана, старија од те Београдске где су касапи у паузи пили кафу и пушили наргиле.

Временом, захваљујућии кнезу Милошу Обреновићу и његовим декретима 1859., српско угоститељство тог времена постаје уређено да савршенства. Тачно се знало шта се сме, а шта не сме. Кафане. По том декрету било је предвиђено и да поједини локали, унутар градских зидина, могу да упосле девојке, али максимум две. Сам израз кафана у Београду и Србији почиње да се користи тек после 1738. године, кад су Турци сменили Аустријанце на власти.

Нишу па Београду се са кафанама тек после седамдесет година придружује Сарајево (1592), а Лондон добија прву кафану тек 1652, две године доцније Марсеј, у Бечу је отворена 1683. године, а у Лајпцигу тек 1694. године. Ето једне ствари у којој Срби предњаче у односу на остатак света. 

Временом ће кафана постати само средиште друштвеног, економског, политичког и културног живота, место забаве и доколице, порока и страсти сплеткарења, ковања завереничких планова и стварања уметничких праваца, доушничких акција и небројених људских узлета.

Наша храна

У оквиру наше фирме тренутно послују две месаре, једна ћевабџиница, један угоститељски објекат и производња меса.

Наша производња производи производе искључиво за наше објекте. Сертификована  је по HAACP стандардима и испуњава све стандарде у безбедности хране.

Сви наши прозводи су вишеструко проверавани како интерним тако и екстерним контролама. Једноставни процеси у раду, што природније, свеже и квалитетне сировине су наша једина тајна.

Многобројне муштерије, наши пријатељи, који нам свакодневно  указују поверење су наша највећа подршка и доказ да идемо у правом смеру.

 

Кафана Код Рајка - најбоља храна и месо
Кафана Код Рајака - атмосфера данас

Кафана данас

Кафана данас располаже са 150, а лети са преко 200  места. Имамо две сале, једну на доњем, једну на горњем спрату, башту у казанџијском сокачету и башту у дворишту.

Сада нашу кафану чини тим са преко 20 запослених који се свакодневно труди да ваш боравак буде квалитетнији и бољи.

Порасли смо али задржали домаћинске принципе са којима је све почело.

Желимо Вам добродошлицу пријатно и живели.

Галерија слика